Drezden, grad koji se poput Feniksa digao iz pepela otuda nosi epitet Pepeljuga na Elbi. Оd 12. veka, kada su ga u dolini Labe (ili Elbe, kako je Nemci nazivaju) osnovali Sloveni, do današnjih dana Drezden je prošao kroz periode razvoja, procveta, razaranja i ponovnog rađanja. Zbog svog položaja, često je bio žrtva poplava koje su gradu nanele veliku štetu. Međutim, najteže rane zadobio je na kraju Drugog svetskog rata, kada su britanska i američka avijacija na njega sručile 4.000 tona bombi i sravnale gotovo celi grad.
Strašni gubici grada u plamenu, koji se množe sa 25.000 ljudskih žrtava, nikada nisu do kraja rasvetljeni. Ipak, ispostavilo se da su savezničke snage odlučile da unište grad, kako brojne naučne i razvojne laboratorije u njemu ne bi pale pod ruski uticaj.
Obnavljanje je trajalo godinama, a kako bi se očuvala verodostojnost važnih kulturno-istorijskih spomenika korišćen je kamen iz ruševina. Zato mnoge zgrade danas podsećaju na mozaik od nijansiranog kamena, što se najbolje vidi na Bogorodičinoj crkvi čija je bela spoljašnost isenčena sivilom. Frauenkirhe je inače jedan od građevinskih simbola Drezdena, koji svojom elegantnom belom kupolom daje poseban sjaj gradskoj panorami. Ova protestantska crkva, koju je u 18. veku otvorio nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah, važno je mesto okupljanja vernika, naročito u vreme velikih praznika.Ispred nje podignut je spomenik Martinu Luteru, simbolični podsetnik na hrabri podvig Drezdena koji je odlučio da Luteru pruži utočište i zaštiti ga od Rimokatoličke crkve kada je na vrata vitenberške crkve okačio svojih 25 teza.
Inače, ime Drezden označava šumu na močvarnoj obali, pa je jasno zašto ga nazivaju i zelenim gradom. Više od polovine njegove površine čine parkovi i botanički vrtovi, ali usred mnoštva zelenila leže impozantne građevine, koje se svojom grandioznošću izdižu iznad ovog vremena.
Kada uđete u Drezden kao da zakoračite u 18. vek, iz kojeg ovaj grad kao da se tek probudio. Odvešće vas u vladavinu Avgusta Jakog, saksonskog kneza elektora i poljskog kralja, koji je svoju miljenicu pretvorio u evropski centar kulture. Očaran umetnošću i baroknom arhitekturom, Avgust Jaki rešio je da od Drezdena napravi svet u malom. Zato je doveo umetnike iz inostranstva i otpočeo izgradanju velelepnih palata koje ponosito štrče iz starog gradskog jezgra. Neke od najznačajnijih zaostavština tog vremena nalaze se duž reke, na promenadi Brulova terasa. Pored najlepšeg pogleda na Labu, ovde ćete moći da uživate u umetničkoj kolekciji saksonskih vladara – u Avgustinumu, muzeju moderne umetnosti koji čuva oko 300 slika i skulptura umetnika od 19. veka pa nadalje.
Šetnjom kamenom terasom, gde su kafići zamenili nekadašnje kraljevske vrtove, stiže se do drezdenskog zamka, obnovljene kraljevske palate u koju ćete se zaljubiti na prvi pogled koji se pruža sa visokog stepeništa.
Naspram nje ponosito stoji prelepa Hofkirhe, katolička crkva koju je sagradio Avgust Jaki. Da ne bi morao da napušta dvorac kada odlazi u crkvu, povezao je ove dve zgrade crnom pasarelom, koja je danas jedno od najčešće fotografisanih mesta u Drezdenu. U ovoj crkvi čuva se snažno srce ovog vladara. Da biste razumeli simboliku, treba da znate da je Avgust Jaki bio kršan ratnik, poznat po svojoj snazi i lepoti koja ostavlja bez daha. Iako po svojim dimenzijama ne može da parira prosečnom današnjem muškarcu, tada je važio za visokog snagatora koji je golim rukama mogao da savije potkovicu.
Da je bio ne samo snažnog kova, već i čovek jakih emocija, dokaz su njegova deca, koju je pravio tokom svojih putovanja širom sveta – čak 354 njih. U istoriji je zapamćen kao hrišćanski vladar sa najviše dece, iako je imao samo jedno zakonito, sina naslednika Avgusta Trećeg. Legenda kaže da je srce Avgusta Jakog bilo toliko strastveno da njegovi otkucaji i danas zatresu tlo svaki put kada kraljevskim trgom prođe nestvarno lepa žena.
Međutim, Avgust sa spomenika na zlatnom konju motri i na muškarce čija čizma kroči u njegov grad – vodeći računa da nekome ne padne na pamet da ukrade blago koje je godinama prikupljao on, ali i njegovi sledbenici. Poznato je da je Avgust imao najvredniju kolekciju dijamanata i drugih skupocenih predmeta u Evropi, koji se danas mogu videti u Zelenom trezoru. Tu možete priviriti u neprocenjivo drezdensko bogatstvo i čuti kako su ovi dragulji završili u Sovjetskom savezu.
Na samo 150 kilometara od Praga stanuje ova saksonska princeza, koja svakog očara svojom baroknom lepotom vodeći vas u vreme kulturnog procvata, zbog kojeg je s pravom nazivaju Firencom na Elbi. Namamiće vas pričom o drezdenskim dijamantima; otkriće vam gde se krije blago saksonskih kneževa i nasmejati anegdotama iz ljubavnog života vladara čije srce i dalje kuca u ovom gradu.
