Zbog velikog broja crkava i manastira ovaj grad zovu „Jerusalimom Balkana“. U samom gradu i njegovoj okolini nekada je postojalo 365 crkava, upravo onoliko koliko je dana u godini.
Izuzetno bogata istorija urezala se u svaki kutak ovog grada. Od 9. veka kada je bio centar širenja hrišćanstva među Slovenima iz kog su delovali Sv.Kliment i Sv. Naum, učenici Ćirila i Metodija, pa sve do danas, Ohrid s pravom nosi naziv svetog grada.
Ohrid je prvobitno nosio ime Lihnid, što znači svetlost, a ime je dobio po tome što je jezero izgledalo tako da iz njega kao da isijava svetlost. Ipak, svoje ime menja krajem 5. veka, gde legenda govori o oslepljenim vojnicima, koji su se vraćali iz bitke, osakaćeni, jer im je jedno oko svima bilo izvađeno, i penjući se po stenama (hridinama) od muke i bola su uzvikivali „O, hride! – Vo hrid“ te tako nastade i ime današnjeg Ohrida.
Grad na litici – “Vo hrid” – prestavlja savršeno sačuvano parče istorije i kulture Severne Makedonije pa nije ni čudo što je ovo predivno “parče raja” zaštićeno od strane UNESCO-a od 1980.godine, štiteći istovremeno i kulturno i prirodno nasleđe. Sam grad leži na obalama Oriskog jezera – da ne znate da ste na jezeru, sigurno biste pomislili da ste na moru – to kažu svi kada se vrate sa odmora odavde, pa nije ni čudo što često čujemo izraz “makedonsko more”. Nepregledna pučina, plavetnilo, veliki broj uređenih plaža i ugodne temperature, a jedino što ga odaje je slatka voda. Inače, Ohrisko jezero važi za jedno od najvećih i najdubljih prirodnih jezera u Evropi. Smatra se i najstarijim jezerom starog kontinenta. Često se naziva “evropskim Galapagosom” i “muzejem živih fosila”, jer kako navodi UNESCO, predstavlja jezero sa najvećim biodiverzitetom na svetu a veliki broj vrsta pronađeni su samo ovde i nigde više.
Za svaku ohridsku crkvu vezuje se neka priča, a nekoliko verskih objekata privlači posebnu pažnju posetilaca.
Crkva Svete Sofije stara je gotovo ceo milenijum. Sagradio ju je u prvoj polovini 11. veka Leon, prvi grči arhiepiskop na Ohridu. Među njenim freskama stoje i portreti srpskog cara Dušana i njegove supruge Jelene, koji su danas, nažalost, u dosta lošem stanju.
Na brdu Plaošnik smeštana je Crkva Svetog Klimenta i Pantelejmona, sagrađena u 9. veku, za čije podizanje i osnivanje istoimenog manastira zasluge pripadaju Svetom Klimentu Ohridskom, jednom od učenika Ćirila i Metodija. Zahvaljujući njemu, ovaj manastir brzo je postao centar pismenosti u Makedoniji, a mnogi ga danas smatraju prvim slovenskim univerzitetom.
Obavezno treba obići i crkvu Bogorodica Perivlepta iz 14. veka, kao I Crkvu Svetog Jovana u ribarskom mestu Kaneo, malu pitoresknu građevinu podignutu najverovatnije u 13. veku.
Nedaleko od albanske granice, na tridesetak kilometara od grada, kraj same obale jezera, nalazi se manastir Sveti Naum, osnovan u 9. veku. Njegov današnji izgled potiče iz 16. veka, a manastir je pretvoren u pravoslavni muzej sa bogatom zbirkom, što privlači na hiljade turista koji ga posećuju tokom čitave godine.
Osim većeg broja znamenitih crkava, u Starom gradu nalaze se još dva veoma vredna kulturno-istorijska spomenika. Amfiteatar iz antičkog doba sagradili su stari Grci, u ranom 2. veku pne. Otkriven je 1935. godine, ali se ne zna koliki mu je bio kapacitet, s obzirom da je samo njegov najniži deo uspeo da odoli vekovima. Samuilova tvrđava, smeštena na dva ohridska brda zauzima dominantan položaj u starom gradu. Sagrađena je u 11. veku kao prestonica slavnog makedonskog cara Samulia.
Stari deo grada sa kućama od kamena poređanim duž popločanih uličica koje se pružaju ka brdu i kraj kojih stoje brojne crkve, ostaviće snažan utisak na svakog ko tuda prošeta Njegova posebnost je u arhitekturi, vizantijskoj, starogradskoj ili otomanskoj, jednostavanoj i preciznoj.
A najčuvenija legenda Ohrida je svakako ona o Biljani. Biljanini izvori, smešteni podno planine Galičice. Prema legendi, na ovim izvorima su devojke nekada davno prale veš. Ona koja poslednja završi pranje, trebala je da ih zatvori. Međutim, zadnja je ostala Biljana, zaljubljena devojka, koju je silna ljubav učinila zaboravnom, pa je otišla sa izvora ne zatvorivši ih. Od te silne vode nastalo je jezero.
Toliko lepih reči za ovaj grad, toliko mnogo naziva za isti….ne bih mogla da kažem da li je lepši ili bogatiji kulturnim sadržajima…jedino mogu reći da je vreme da se uverite samiu sve navedeno ukoliko već niste…okupajte se u “slatkovodnom moru”, prošetajte kaldrmisanim ulicama starog grada; kada se umorite pojedite porciju ohridske pastrmke ili “gravče na tavče” uz čašicu dobrog makedonskog vina; a pored neverovatnih utisaka i uspomena iz ovog rada ponesite čuvene ohridske bisere koji se ovde izrađuju gotovo celi jedan vek pričajući jedno posebnu priču, priču najdivnijeg jezera na Balkanu….
……Biljana platno beleše
Na ohridskite izvori.
Ozdola idat vinari,
Vinari belograđani……
