Da li ste čuli za plaže duginih boja?

Leto je godišnje doba kada skoro svi hrlimo ka nekom od letovališta na obalama jezera ili mora kako bi pobegli od graskig vrućina i uživali na plaži. Postoje plaže za svačiji ukus, peščane, šljunkovite; uređene plažnim mobilijarom ili divlje…nudističke, one koje su sa prirodnom hladovinom, sa savremenim barovima i restoranima; dostupne svima ili skrivene….kao što već rekoh, za svačiji ukus i džep…

Što se lično mene tiče pravo je zadovoljstvo provesti tople letnje dane uživajući na nekoj od njih a mnogi će se složiti sa mnom da su plaže jedne od najlepših kreacija prirode. Ali priroda nam je još jednom priredila prijatno iznenađenje i stvorila neverovatne plaže u različitim bojama koje ponekada izgledaju kao da nisu sa naše planete. Ove neobične plaže se mogu pronaći u gotovo svim krajevima sveta a naučnicima je trebalo dosta vremena da odgonetnu tajne njihovih neverovatnih boja.

Na nekoliko mesta na svetu možete uživati u prizorima plaža sa crnim peskom. Neobična tamna nijansa peska potiče mahom od vulkanskih aktivnosti u datim oblastima. Karakteristične su crne plaže na Islandu koje svoju boju duguju primesama bazalta koje se spiraju sa okolnih vulkana, dok na nekim drugim lokacijama u pesku crne boje dominiraju titanijum i gvožđe. Takođe jedna od najpoznatijih plaža sa tamnim peskom je Plaža Murivaj koja se proteže pedesetak kilometara uz obalu Tasmanijskog mora, a osim po crnom pesku poznata je i kao stanište morskih ptica od avgusta do marta. Plaža je četrdesetak minuta vožnje udaljena od centra Ouklenda, pa ako se nađete na Novom Zelandu, možete je obići na kraćem izletu. Mesto je odlično i za surfovanje.

U ta čuda se ubrajaju i roze plaže. Ima ih u svega sedam država sveta, i to na Bahamima, u Indoneziji, na Kritu, u SAD-u, na Bermudama, Filipinama i u Italiji – i ne zna se koja je lepša. Roze boja peska dolazi od mikroskopskih životinjica Formafinera koje daju crveni pigment koralnim grebenima. Kada se minijaturni fragmenti crvenih korala pomešaju sa belim peskom, nastaje ova impozantna boja. Plaža sa svetlo ružičastim peskom atrakcija je Italije, a na njoj već decenijama živi samo jedan čovek, “Robinzon s Budelija”. Davne 1989. godine, Mauro Morandi je isplovio svojim brodom nesvestan da će ta plovidba biti sudbinska. Motor broda se ugasio, a more ga je odnelo do obale malog italijanskog ostrva Budeli, smeštenog između Sardinije i Korzike. Ostrvo mu se toliko svidelo da je odlučio da proda brod i ostane da živi kao čuvar na najlepšoj plaži, poznatoj po ružičastom pesku – Ružičasta plaža (Spiagga Rosa). Budeli je jedno od sedam ostrva koje čine arhipelag Madalena, a ružičasti pesak dobilo je zahvaljujući ostacima korala i školjki koje morska struja donosi na obalu i melje. Zbog tog čuda prirode, a i zbog veoma bogatog podvodnog sveta, taj arhipelag proglašen je italijanskim nacionalnim parkom. Kod naših turista posebno je popularna poslednjih godina Elafonisi plaža na Kritu. Nije ni čudo što je sama plaža dugo vremena bila sebično čuvana od stane lokalnog stanovništva, sve dok 2014. godine nije proglašena jednom od najlepših plaža na svetu. Njenoj lepoti posebno doprinose korali koji plaži daju posebnu nijansu ružičaste boje, te je sama plaža zaštićena ekološkim programom Evropske unije. Nažalost, ako se na Elafonisi plažu uputite u jeku sezone, naići ćete na klasičnu plažu koju ispunjavaju ležaljke i suncobrani pa možda čak ostanete razočarani spram očekivanja.

Smeštena na južnom delu havajskog Velikog ostrva, Papakole je poznatija pod nazivom „plaža zelenog peska„. Pesak je boju dobio od olivina, kristala iz okolnih stena. Iako je plivanje na ovoj plaži dozvoljeno, zbog jakih talasa nije preporučljivo, kao ni skupljanje zelenkastih kristala kojima je ipak, najčešće, teško odoleti.

Jedinstveni ljubičasti pesak se može se pronaći na kalifornijskoj plaži Fajfer, gde je tlo bogato kvarcom i mineralima iz okolnih brda uz obalu Tihog okeana. Najveća je verovatnoća da ćete ljubičasti pesak videti posle zimskih oluja. Plivanje na ovoj plaži nije preporučljivo zbog jakih morskih struja i oštrih ljubičastih stena koje takođe doprinose jedinstvenom koloritu.

Na severnom delu italijanskog ostrva Sardinija nalazi se Porto Fero – plaža sa narandžastim peskom koja je nastala jedinstvenom mešavinom lokalne narandžaste sedimentne stene, izmrvljenih školjki i vulkanskog materijala. Iza plaže, na putu do jedinog slanog jezera na Sardiniji, nalazi se i velika peščana dina. Plaža je poznata i po tri srednjevekovne tvrđave, ronjenju i vindsurfingu.

Mnoga mesta se hvale svojim belim peskom, ali nigde nije belji nego na plaži na Floridi, Kresent. Pesak na ovom mestu je 99 odsto čist kvarc koji je do Floride došao rekama iz planina Apalači. Najbolji deo priče o ovom pesku nije samo njegova fina tekstura. Osim što se, hodajući po njemu, osećate kao da hodate po šećeru u prahu, ovaj pesak zbog svog kvarcnog sastava nikada nije vruć, bez obzira koliko jako greje sunce. Nama bliža plaža Santa Giulia se s pravom smatra jednom od najboljih plaža ne samo na Korzici već i širom sveta, što je priznanje koje je službeno dodelio i UNESCO. Smeštene južno od Porto-Vecchia, niz malih plaža spaja se u zaliv bistre tirkizne vode i finog belog peska. Okolne živopisne stene doprinose slikovitoj lepoti, dok je skroman deo obale u hladu drveća, nudeći dobrodošlo utočište od letnje vrućine.

Na maloj Duginoj plaži (Rainbow Beach) u Australiji mogu se pronaći čak 74 različite nijanse peska za koje je zaslužna erozija i skupine metala u tlu koje su se taložile od poslednjeg ledenog doba. Prema drevnoj aboridžinskoj legendi, pesak je obojen kada je na njega pao duh duge koju je pobedila prelepa žena. Duga je tada ostavila svoje boje da bi zauvek ulepšavale plažu.

Danas sa rzavijenom mrežom letova po čitavom svetu više ni jedna destinacija nije nedostižna a ni jedna plaža predaleko. Šta mislite, koja bi plaža Vama najviše prijala?