Da li znate u kojoj zemlji postoji običaj da se osobe koje pune 25 godina, a nisu udate ili oženjene, posipaju cimetom?
Ova predivna, živopisna i neverovatna zemlja ima dosta osobenosti, koje nama turistima deluju nesvakidašnje, čudno, pa čak u neku ruku i smešno. Zemlja u kojoj su nastali Google maps, Lego kockice, zvučnici, Calsberg kvasac i baterije sa suvim ćelijama; zemlja u kojoj prosečno gotovo da svaki drugi dan u godini pada kiša ili sneg; država u kojoj ima duplo više bicikala nego automobila…Multikulturalna, liberalna, bajkovita…domovina Hamleta…pogađate o kojoj državi se radi?! Naravno, o Danskoj.
U jednom trenutku slobodno se možemo zapitati kako Danci izdrže toliko hladnih, kišnih i vetrovitih dana? Mislim da tajna donekle leži u neodoljivoj hrani koju proizvode. Neki od najpoznatijih i najukusnijih slatkiša prave se upravo u danskoj (Toms, Bon- Bons)…a Danska peciva su poznata širom sveta kao opšte zadovoljstvo za sva čula. Dansko pecivo, poznato i kao wienerbrød u Danskoj, popularno je pecivo koje je steklo svetsko priznanje zbog svojih hrskavih, puterastih slojeva i ukusnih nadeva. Ova peciva se prave od bogatog, laminiranog testa koje se tanko razvlači, a zatim puni slatkim ili slanim nadevima poput džema, kreme, paste od badema ili sira. Često su preliveni glazurom ili šećernom glazurom i savršeni su za doručak, ručak ili kao slatka poslastica u bilo koje doba dana.
Danska peciva su jedno od najpopularnijih peciva na svetu, s varijacijama peciva koje se nalaze u gotovo svakoj pekari širom Evrope, Severne Amerike i mnogih drugih zemalja. Radi se o klasičnom pecivu u kome vekovima uživaju ljudi svih uzrasta i koji su postali sinonim za dansku kulturu i kuhinju.
Da bi ova peciva i kolači bili toliko posebni, Danci koriste puno putera – svetski poznati danski puter Lurpak – zatim marcipan i naravno puno cimeta (Kanel).
Pored toga što se cimet – kanel koristi na najbolji mogući način – za preukusna peciva, Danci imaju jednu jako čudnu ali šaljivu primenu istog. Navršite li u Danskoj 25 godina, a još niste u braku, budite spremni na to da će vas članovi porodice i prijatelji zasuti cimetom od glave do pete, i to nasred ulice.
Ovaj običaj „živi“ stotinama godina, a postupak se svodi na to da se „žrtva“ najpre zalije vodom – kako bi se cimet bolje primio. Neki posežu i za jajima, ‘jer se začin za njih bolje lepi. Postoji teorija kako je nastala ova tradicija, a datira iz 16. veka kada su danski prodavci začina posvećivali toliko vremena svom zanatu da su zaboravljali da pronađu nevestu. Godine su prolazile, oni su putovali i prodavali začine širom zemlje pa su na kraju ostali sami. Posipanje cimetom mladim samcima u tom smilsilu je trebalo da služi kao podsetnik da je vreme da pronađu životnog partnera.
Napad cimetom izgleda otprilike ovako – rodbina i prijatelji uhvate samca na 25. rođendan, zavežu ga na ulici, stave mu zaštitne naočare i krenu u akciju. Zasipanje cimetom obično traje dosta dugo.
Sudije neretko čekaju da se njihova „žrtva“ opere pre nego što ponovo krenu u napad, i tako dok im ne ponestane municije. Tada svi zajedno obilaze gradske barove ili parkove da se kvalitetno napiju.
