Da li ste čuli za mađarsku provansu u kojoj se uskoro održava festival lavande?

Kada spomenemo lavandu svi prvo pomislimo na Provansu, odakle biljka i potiče ali su meštani županije Vesprem uspeli da kvalitet ove biljke podignu na viši nivo i stvore fenomenalan festival u njenu čast. Ukoliko volite miris ali i ukus lavande, onda toplo preporučujemo da odete do naših suseda i da uživate od 21. juna u neverovatnom festivalu lavande u gradiću koji se zove Tihanj. Buketi, kolači, sladoled, džem i još mnogo toga a sve to zamislite od lavande. Na festivalu među brojnim proizvodima u ponudi su kozmetički preparati, ulja za masažu i sredstva koja imaju lekovito dejstvo a sadrže lavandu. Prodaju se igračke punjene lavandom, jastuci, sitni kolači, domaći džemovi, mali i veliki buketi ovog bilja i gotovo sve drugo što možete zamisliti ima miris ove biljke ljubičastih cvetova. Na poljima lavande moguće je nabrati svoj buket, napraviti fenomenalne fotografije ili prosto zatoriti oči uživati u prijatnom i opuštajućem mirisu a onda otići I popiti nezamislivo pivo pogodite sa ukusom čega – lavande!

Tihanj se nalazi na čarobnom poluostrvu koje deli Balaton na dva dela. Poluostrvo je nastalo vulkanskim aktivinostima, a bogata krečnjačka brda i vrhovi, usled brojnih delovanja gejzira. Godine 1952. Tihanjsko poluostrvo proglašeno je zaštićenim predelom. Ovo poluostrvo, puno prirodnih lepota, stvorio je drevni vulkanski krater, a u sredini se nalazi malo jezerce, u kome žive patke i čaplje. Kroz šumu badema i jasena prolazi mnoštvo staza i ovde je predivno šetati u proleće, dok drveće cveta, a miris lavande uvek najavi dolazak leta. Šarmantni gradić Tihanj se nalazi na obodu i gleda na jezero Balaton. Istovremeno, grad Tihanj ponosi se velikom istorijom. Kralj Andraš I 1055. godine odlučio je, da ovo bude mesto njegovog večnog počinka, a takođe je ovde izgradio i jedan od brojnih benediktinskih samostana, koji do današnjeg dana postoji sa crkvom čiji se tornjevi vide nadaleko, a panorama na crkvu jedna je od najpoznatijih u Mađarskoj. Nakon obilaska , sledi slobodno vreme za uživanje i opuštanje. Povelja o osnivanju opatije je prvi sačuvani zapis na mađarskom jeziku, čuva se upravo ovde.

Lavanda je imala značajnu ulogu u istoriji Tihnja, a njen uzgoj i prerada imaju veliku tradiciju, koja je očuvana i negovana do današnjih dana. Prvo polje lavande zasađeno je ovde sredinom 1920-ih godina sa početnim biljnim materijalom direktno iz Francuske. Prvo je ova biljka mirisala na poljima zakupljenim od opatije u Tihanju, a pošto je postala veoma popularna biljna kultura, zasađene su sve veće plantaže lavande na opšte zadovoljstvo. Popularnost polja lavande nesmanjena je od tada, pa sve do danas: u Tihanju se svake godine organizuje akcija „uberi sam“ u okviru “Festivala Lavande”, koji uvek privlači mnoštvo posetilaca na severnu obalu jezera Balaton. Osim toga što je lavanda predivna i mirisna, jedna je od biljaka sa najraznovrsnijom upotrebom. Znalo se za to još u stara vremena – bila je to osnovna biljka za kozmetičke preparate, otuda i naziv: „lavare“ na latinskom znači „prati“. Međutim, ne treba se vraćati tako daleko u prošlost da bismo saznali koji su povoljni uticaji lavande: ima antibakterijsko i antiseptičko dejstvo, smiruje upale, umanjuje stres, ublažava glavobolju i pomaže protiv depresije, jača imuni sistem,ublažava upale i reumatske bolove mišića i mnoga, mnoga druga blagotvorna dejstva..

Dok šetate po uskim ulicama popločanim kamenom, sigurno ćete stalno viriti u tuđa dvorišta! Prekrasno su uređena, lavanda raste u većini njih, a u svima se po ogradama i zidovima nalaze pažljivo složeni keramički ukrasi, vaze, razne zdele i tanjiri. Možete posetiti “Kuću lavande” u kojoj ćete naučiti puno o uzgoju lavande i vulkanskoj prošlosti ovog kraja.
Stari deo Tihnjaje jako šarmantan, prepun tradicionalnih seoskih kuća, čiji su krovovi prekriveni slamom i trskom. Danas su neke kuće prenamenjene u kafiće, restorane i suvenirnice. Kuće iz ovog kraja su do 19. veka građene bez dimnjaka. U njihovim kuhinjama bilo je jako zadimljeno, a dim je izlazio kroz krov i vrata. Zvali su ih “zadimljene kuće”.


Samo jezero Balaton je najveće jezero u centralnoj Evropi i nazivaju ga još i mađarskim morem. Ovo je omiljeno stecište Mađara, koji obožavaju da dolaze na odmor u neko od mesta na obali dugačkoj 236 kilometara, jer ima toliko atrakcija da će se sigurno naći ponešto za svakoga.