Da li znate gde je okićena prva jelka?

Većinu kuća širom sveta već od početka decebra meseca krase novogodišnje jelke a poslednjih godina sve veća pažnja posvećuje se i novogodišnjim ukrasima lokala, restorana, ulica i trgova.

Postoje razne priče i verovanja kako i zašto se ustvari baš jelka ukrašava i kako je sve to prihvaćeno u različitim kulturama širom sveta. Prema nekim istorijskim spisima, kićenje jelke je paganski običaj.Rimljani su verovali da je jelka mesto gde se nalaze duhovi šuma, pa su u novogodišnjoj noći odlazili da ih darivaju. Posle toga, sekli su mlade jelke i donosili ih kućama, kako bi na taj način označavali početak nove godine. Mlado, zimzeleno drvo predstavljalo je podsetnik da će zima proći i da će doći proleće.

Pored savremenih oblika koje danas poprima ritual kićenja jelke postoji i duhovni odnosno religijski izvor. Jedna legenda kaže da su ispred pećine, gde je rođen Isus Hrist, bila tri zimzelena drveta – kedrovo drvo, bor i jela. Nakon Isusovog rođenja u znak pozdrava zatresla su se sva tri drveta i darivali su mesiju. Kedar je kao dar za novorođenče imao mirišljave iglice, bor šišarke, a jela nije imala nikakve plodove koje bi poklonila, pa je zaplakala. Na nju se tada anđeo smilovao i poklonio joj zvezdu sa neba, koju je ona onda poklonila Isusu. Upravo se zbog ovoga na vrh jelke stavlja zvezda – kao znak ljubavi prema Isusu Hristu.

Običaj kićenja novogodišnje i božićne jelke prema pričama vuče korene iz XI veka. „Rajsko drvce“ ukrašeno crvenim jabukama 24. decembra, na dan Adama i Eve, u Zapadnoj Nemačkoj se s vremenom počelo unositi u kuću i kititi kolačićima različitog oblika. Sveće, kao simbol Hrista, bile su obavezni pratilac toga običaja. U istoj sobi nalazile su se male piramide pravljenje od hrane i ukrašavane zelenilom, svećama i zvezdama. Legenda o Martin Luteru dodatno je oživela tradiciju kićenja jelke. Prema predanju, Martin Luter, poznati reformator, bio je prvi koji je ukrasio jelku svećama. Inspirisan zvezdanim nebom tokom šetnje jedne zimske večeri, Luter je odlučio da napravi taj prizor za svoju porodicu. Ova simbolika zvezdanog neba postala je osnova za kasnije ukrašavanje jelki lampicama, koje danas predstavljaju neizostavan deo svakog prazničnog drveta.

Beč se sa ukrašavanjem jelke upoznao nakon što je princeza Henrijeta od Nasau-Vajlburga 1816. godine počela sa ovim običajem, koji se veoma brzo proširio Austrijom.

Vekovima kasnije – ritual kićenja jelke proširio se Evropom, a u Engleskoj je prva jelka okićena 1841. godine. Nju je okitio princ Albert različitim poklonima, mašnama, papirnim cvećem i bombonama. Nakon venčanja kraljice i Viktorije i princa Alberta ovaj običaj se ubrzo ustalio, pa ga nisu praktikovali samo predstavnici viših klasa, nego i običan narod.

Aliiiii…sve ove priče predtavljaju legende i verovanja koja možemo prihvatiti ili ne. Ipak, prema podacima prva jelka je ukrašena na trgu letonske prestonice, Rige, 1510. godine Reč je o mestu koje je UNESKO uvrstio u listu svetske kulturne baštine. Doneli su je trgovački letonski esnafi čiji su članovi bili svi trgovci određenog grada i zanatlijski esnafi. Oni su iz raznih delova tadašnje Livonije – nekadašnje država na teritoriji Letonije, Litvanije i Estonije jelke kitili ručno izrađenim figurama, sušenim voćem i veštačkim ružam.Plesali su oko jelke, veselili se i onda je zapalili. Tradicija se vremenom proširila na ceo svet, ali deo običaja koji se nije preneo odnosi se na spaljivanje jelke posle praznovanja. Danas je na jednom od riških trgova moguće videti osmougaonu spomen ploču na kojoj piše “Prvo novogodišnje drvo u Rigi, 1510. godine”. Ploča je postavljena na mesto na kom je ukrašena prva jelka na svetu.

Običaj kićenja jelki je u Srbiju došao sredinom devetnaestog veka, a pre toga su se kuće kitile zelenim grančicama, cvećem i voćem. Prve jelke u Srbiji su se pojavile u bogatim porodicama u Vojvodini, koje su ovaj običaj preuzele preko poznanstava i rođaka iz Austrije i Nemačke. Prva jelka na javnom

mestu je zasijala u subotičkom obdaništu Lajoša Velđija24. decembra 1859. godine, kada je stotine dece primilo simbolične poklone i pevalo novogodišnje pesme.