Svakog 21. juna, samo na dan dugogodnevnice i samo na jednom mestu u čitavom svetu javlja se neverovatni fenomen, koji su godinama unazad naučnici pokušavali da dokuče – dvostruki izlazak sunca.Postoji tačno mesto gde treba da stojite da biste na planini Treskavac u Rumuniji, sa srpske strane Đerdapske klisure, ugledali kako sunce počinje da izlazi, a potom se “predomisli” i nastane sumrak. Potom se ponovo pojavi i “kreće” vrhom planine formirajući oreol i veliku senku na njenom strmom obronku, da bi se konačno pojavilo u svom punom sjaju. Jedna tačka i jedan dan u godini. Baš na mestu drevne civilizacije Lepenaca, ispred muzeja arheološkog lokaliteta “Lepenski vir” u praskozorje prvi sunčev zrak kao snop reflektora nakratko blesne kraj levog boka vrha Treskavac na rumunskoj obali Dunava zatim ovaj deo Đerdapske klisure ponovo utone u sumrak. Ubrzo zraci sunca skrivenog iza strme stene formiraju svetlosni oreol koji oiviči tamnu masu trougla planine u senci. To je dramatični uvod u vrhunac prirodnog spektakla kad sunčev krug “iskače” tačno na vrh Treskavca, gde zasija kao ogromno oko.
Dvostruko svitanje koje se na dugodnevicu može posmatrati na Lepenskom viru astronomski je fenomen jedinstven u svetu, kažu dr Aleksandra Bajić i Hristivoje Pavlović. Oni su tokom prošle godine izveli prva terenska istraživanja i snimanja ove pojave koju smatraju za osnovu prvog solarnog kalendara na svetu, koji su Lepenci stvorili pre oko 8.300 godina. Rezultati njihovih proučavanja biće objavljeni u knjizi “Sunce Lepenskog vira – arheoastronomska analiza lokaliteta”.
Slobodno možemo reći da su “Stari Alasi” kako se nazivaju narodi koji su naseljavali Lepenski Vir još pre više od 8000 godina i živeli u kontinuitetu duže od 2000 godina na ovom mestu, vrlo dobro znali za ovaj fenomen. Zato su sve kuće bile okrenute ka planini Treskavac. Što dovodi do zaključka da su stanovnici ovog naselja verovatno pratili godišnje pomeranje mesta izlaska sunca od jedne do druge definisane tačke na horizontu i brojali dane koliko je suncu potrebno da dođe od jedne do druge tačke. Moguće je i da su taj broj urezivali na svoje kamene skiptre nađene na lokalitetu jer su na nekoliko takvih skiptara nađeni urezi čiji bi broj mogao da odgovara broju dana između određenih kalendarskih i astronomskih događaja poput prvobitnog kalendara. Kada sunce izađe iznad Treskavca, to znači da dolazi leto. Kada se pojavi dvostruki izlazak sunca, leto je došlo. Priroda donosi plodove za sakupljanje, lov i ribolov su olakšani, vreme je za pravljenje zaliha… Priroda se postarala da drevnim stanovnicima Lepenskog Vira obezbedi dobar „alat“ za orijentaciju u vremenu. Kada sunce izlazi na Treskavcu ili blizu njega, onda je toplo i prijatno, lako je obezbediti dosta hrane; kada ode daleko, niz Dunav, postaje veoma hladno i neprijatno, a hrane nema. Postoje dobri razlozi da verujemo da su oni to znali. Znali su da se mesto izlaska sunca na istočnom horizontu pravilno pomera u toku godine i da to pomeranje korelira sa smenom godišnjeg doba. To je davalo šanse zajednici ribara, lovaca i sakupljača da na vreme pripremi zalihe hrane, tople odeće i ogreva i obezbedi siguran zaklon za za zimski period.
Bliži se 21. jun pa ko želi može pohitati put Dunava i nevrovatne Đerdapske klisure da uživa u pogledu. A i ako ne odete tada, možete bilo kog drugog dana. Bogatsvo koje poseduje naša zemlja na zaštićenom lokalitetu Lepenski Vir je neprocenjivo. Više puta prisustvovala sam kada su turisti iz različitih zemalja obilazeći divan Vizitorski centar ovog kompleksa ostajali bez daha slušajući priču o praistorijskom naselju koje pre svega obuhvata periode mezolita i neolita, ali se takođe u manjoj meri javljaju i tragovi kasnijih perioda, vezani za bakarno, bronzano i gvozdeno doba, zatim antiku i srednji vek.
Do otkrića lokaliteta Lepenski Vir došlo je tokom opsežnih istraživanja u Đerdapu koja su vršena zbog izgradnje hidrelektrane Đerdap I – najvećeg tehničkog i finansijskog projekta na ovim prostorima. Nakon završetka iskopavanja lokalitet je premešten na sadašnju lokaciju kako bi se zaštitio od potapanja koje je izvršeno pregradnjom Dunava. Napravljen je i uređen velelepni gore pomenuti Vizitorski centar za posetioce 2011. godine kako bi pod svojom staklenom kupolom čuvao ostatke kulture koja je svojim otkrićem zapanjila svet, menjajući nam u potpunosti sliku o tome kako je pra čovek živeo i funkcionisao.
