Da li znate gde se uoči praznika Velike Gospojine javlja jedinstveni fenomen “Bogorodičine zmije”?

U Srbiji jedan on najvećih verskih praznika koji se praznuje u toku leta jeste Velika Gospojina, proslavlja se 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru a pethodi joj post. Ovaj dan simbolizuje trenutak kada je Bogorodica prešla iz ovog sveta u večni život Carstva nebeskog. Grci ovaj praznik slave 15. avgusta po julijanskom kalendaru i u celoj zemlji mu se posvećuje velika pažnja a poznat je pod imenom – Panagia. Panagia – Velika Gospojina je jedan od najvećih praznika pravoslavne crkve i jedan od državnih praznika u Grčkoj. Praznuje se sa posebnom radošću, naziva se i Vaskrsom leta. Ukoliko ste u tom periodu na letovanju, znajte da su tada najveće gužve, ali i da je to najvažniji period za lokalno stanovništvo tokom sezone. U gradovima i selima, ostrvima, manastirima i kapelama odvijaju se mnogi običaji. Svako mesto ima svoju priču o ikoni Panagije koja se čuva u lokalnoj crkvi i koja se smatra zaštitnicom mesta. Postoje stotine nadimaka koji se pripisuju ikoni Bogorodice, u zavisnosti od načina na koji je ikona naslikana, njene starosti, načina na koji je pronađena itd. Tako se pominju Panagija Pantanasa, Kremasti, Epanohorijani, Spilijani, Gremiotisa, Glikofilousa, Kosmosoteira, Hozoviotisa, Eikosifonisa itd. Skoro u svakom domu postoji i slavlje imendana nekog člana porodice: Marija, Despoina, Marios, Panajotis, Panajota… To je prilika za verske običaje, ali i za pravu grčku gozbu, sa igrom, pesmom, hranom i vinom. Gde god da se zateknete 14.8. uveče i 15.8. sigurno u blizini vas postoji neka crkva koja je posvećena Bogorodici (Panagiji). Raspitajte se kod lokalaca kakav je program za vreme praznika i učestvujte ili samo ispratite događaje. Na taj način ćete upoznati malo drugačiju Grčku.

Kao i svake godine na dan kada Grci slave Veliku Gospojinu, ostrvo Kefalonija doživljava jedno od najsvetijih čuda pravoslavlja. Manastir Panagije Fidus postaje epicentar čudesnih događaja koji vernici doživljavaju kao znak Božije prisutnosti i blagoslova. Tokom perioda od 6. do 15. avgusta, Manastir Panagije Fidus postaje svedok neverovatnog fenomena “Bogorodičinih zmija”. Male, neotrovne zmije sa krstolikim oznakama na glavi, poznate i kao zmije Panagije, izlaze iz kamenja i suve zemlje, penjući se po ikonama i rukama vernika. Ovaj fenomen, koji traje vekovima, mnogi vernici doživljavaju kao božanski znak i izraz nebeskog blagoslova. Prema narodnom predanju, u vreme kada su gusari pokušali da oskrnave manastir, monahinje su se molile Presvetoj Bogorodici, tražeći zaštitu. Njihove molitve su uslišene kada su zmije iznenada pojavile i oterale neprijatelje. Prema drugoj legendi priča se da je Bogorodica sve monahinje pretvorila u zmije, a svaka od zmija je imala i posebno obeležje na čelu, nalik krstu. Kada su gusari stigli do manastira, zatekli su samo zmije koje su puzale svugde po zidovima. Od tada, svake godine, zmije se vraćaju, svedočeći o čudu koje je promenilo istoriju manastira. Za grčke pravoslavne vernike, ove zmije nisu samo čudesni znak, već i simbol Bogorodičine zaštite i blagodati. Oni ih uzimaju u ruke s poštovanjem, verujući da će dodir ovih stvorenja doneti blagostanje, isceljenje i mir u srcima. Pojava ovih zmija kod Grka tumači se kao dobar znak, nagoveštaj milosti koja se iznova izliva na narod. Zmije se obično pojavljuju nekoliko dana pre praznika Uspenja Presvete Bogorodice, a pojavljuju se u blizini zvonika. Tačnije u steni, na kojoj je sagrađen stari manastirski zvonik, koji je stradao tokom velikog zemljotresa 1953. godine. Zadržavaju se takođe svega par dana i niko ne zna gde odu.

Ali se zna da će opet dogodine doći, ako se neće desiti ništa loše. Upravo zato mnogi vernici širom Grčke sa nestrpljenjem iščekuju da uoči praznika Velika Gospojina, koji se obeležava 15. avgusta čuju da su se zmije pojavile. Jer ako se ne pojave, to je znak sigurne nesreće. Do sada se samo 2 puta to nije dogodilo. Kada je počeo Drugi svetski rat se nisu pojavile i kada je ostrvo Kefaloniju zadesio izuzetno razoran zemljotres, 1953. godine. Većina vernika se ne plaši da dođe u crkvu posvećenu Bogorodici i da izbliza vidi to Njeno čudo. Naprotiv, mnogi dolaze ne samo iz ostalih delova ostrva, nego i zemlje u periodu između 6. i 15. avgusta.

Pojedine majke i bake čak stavljaju na glavu mališanima zmiju, verujući da tako primaju Bogordičin blagoslov. Mnogi vernici ih rado uzimaju u ruke i maze i nikada nikoga niti jedna ta zmija nije ujela, u to nema sumnje. Za vreme liturgije se one nesmetano kreću kroz crkvu. Nedugo nakon toga jednostavno odu, kao što su se i pojavile iznenada i vrate se naredne godine. Iako su mnogi evropski naučnici pokušavali da pronađu neko naučno objašnjenje ove pojave, do danas niko u tome nije uspeo.

Pored Kefalonije veličanstvena je proslava i na drugim ostrvima širom Grčke. Ostrvo Tinos je takođe poznato po proslavi Velike Gospojine. Ovo ostrvo povezano je u potpunosti sa Bogorodicom, pa ga hiljade vernika svake godine posećuje samo zbog proslave ovog praznika. Celivanje ikone Presvete Bogorodice u prelepoj crkvi Panagia Evaggelistria i glasno izgovaranje molitve na kolenima je najčešća slika koju svako ponese sa ovog ostrva. Povorka za ovaj praznik je toliko velika, da se često poredi sa onom koja se praktikuje za Veliki Petak. Proslava praznika na ovom ostrvu traje nedelju dana. 15. avgusta svake godine, vernici iz svih krajeva Grčke dolaze na ostrvo da bi se poklonili čudotvornoj ikoni u ovoj crkvi. Najveći vernici put od luke do crkve (koji je dužine oko 800 metara) u znak poniznosti prelaze puzeći, što može biti veoma naporno uz visoke temperature i veliki uspon do crkve. Nakon što uđu u crkvu okrepe se molitvom i svetom vodicom, a zatim sa osmehom i mirom napuštaju ovo sveto mesto.