Uskrs je jedan od najlepših hrišćanskih praznika i svakako je najlepše kada ga provedete sa svojim najdražim ljudima, gde god to bilo. Ako se ipak odlučite da proslavite ovaj dan na nekom drugačijem mestu, onda Vam predstavljamo ostrvo na kome se ovaj verski praznik praznuje danima, uživa se u raznim blagodetima i manifestacijama, a svako ko se na Krfu nađe u dane Uskrsa, vrati se prepun fenomenalih utisaka i nezaboravnih uspomena.
Inače, Grci su kao i mi pravoslavne veroispovesti ali za razliku od nas oni Božić slave po gregorijanskom kalendaru – odnosno 25.decembra a Uskrs slave na isti dan kao i mi. Na Grčkom se Uskrs kaže Pasha (Πάσχα) i potiče od jevrejskog praznika Pesah što bi značilo “prelaz”, simbolizujući prelaz jevrejskog naroda iz Egipta u obećanu zemlju. Kao najveća i najznačajnija svečanost Grčke pravoslavne crkve, Uskrs se u čitavoj Grčkoj slavi sa izuzetnim poštovanjem. Ipak, najsvečanija i apsolutno jedinstvena proslava, koja privlači hiljade gostiju iz cele Grčke, ali i iz celog sveta, odigrava se na ostrvu Krf. Zanimljivi običaji, probuđena mediteranska priroda, mešavina boja, mirisa i ukusa, koncerti klasične muzike i neponovljiv osećaj blaženstva i uzvišenosti učiniće da ovo putovanje nikada ne zaboravite. Fragmenti herojske istorije slavnih srpskih vojnika iz I svetskog rata predstavljeni u mauzolejima u Solunu, na ostrvu Vido i Srpskoj kući na Krfu navešće vas da se duboko zamislite o veličini, slavi i požrtvovanosti naših predaka
Ceremonija uvek počinje na praznik Cveti, nedelju dana pre Uskrsa. Tada se održava povorka Svetog Spiridona koji je ujedno i zaštitnik ovog ostrva, kako bi se proslavila tradicija i izrazila zahvalnost svecu koji je oslobodio ostrvo od širenja smrtonosne kuge koja je pogodila Krf 1629. godine. Svi lokalni bendovi tj. orkestri učestvuju u događaju, a uveče Filharmonijsko društvo “Mantzaros” održava svečani koncert u Gradskom pozorištu.
Ponedeljkom pre Uskrsa stanovništvo uglavnom odlazi u kupovinu kako bi se pripremili za predstojeći praznik. Fenjeri u gradu, kao i krst Stare tvrđave su osvetljeni ljubičastom bojom. U utorak se peva himna Kasssianisa, a uveče se organizuje muzičko veče na temu “Od golgote do vaskrsenja” u peristilu Gradske palate. Sredom gradski hor održava koncert na kom izvodi crkvene himne u Gradskom pozorištu.
Na Veliki Četvrtak se održava služba u svim crkvama dok se u katoličkoj Duomo katedrali pale 12 sveća i gase jedna po jedna posle čitanja svakog od 12 jevanđelja. Istog dana, zvuk prvog crkvenog zvona, znak je da se jaja farbaju u crveno simbolizujući ponovno rađanje života i prirode.
Na Veliki Petak duž starih venecijanskih zidina, kreće velika povorka iz crkve Svetog Spiridona, najznačajnije crkve na ostrvu. Povorku predvode crkveni velikodostojnici i državni predstavnici. U njoj su mornari, vatrogasci, vojnici, dečji horovi, mladi, stari, domaći i strani. Izmešana povorka vremenom postaje masa od više desetina hiljada ljudi koja se sporo kreće ulicama Kerkire – drugi naziv za Krf. Petak je dan kad se sviraju i pevaju tužne pesme. Tradicionalno orkestriraju tri filharmonijska orkestra. Svirači obučeni u crvene uniforme sviraju Adagio assai Gustava Malera a ostala dva orkestra sviraju Verdijev Laudi alla Vergine Maria i Šopenov Posmrtni marš. Na Veliki Petak domaćice prave koulouri uskršnje kolačiće od testa kao i sladak uskršnji hleb cureki. U crkvama se održavaju litije.
Događaji Velike Subote počinju u 6h u crkvi Bogorodice stranaca (Panagia Kseni), kada dolazi do veštački izazvanog zemljotresa koji bi trebalo da predstavlja zemljotres koji se dogodio nakon Hristovog vaskrsenja. Lokalni orkestri sviraju pogrebne melodije. U 11h se celokupna atmosfera menja, zbog proglašenja prvog Vaskrsenja, i tada počinje lepota ove ceremonije. Ljudi jedni drugima govore “Hristos Anesti” (Hristos Vaskrse), a odgovor je “Alithos Anesti” (Vaistinu Vaskrse).
Običaj koji i meštani i posetioci jedva čekaju je bacanje glinenih ćupova (Botidona) sa balkona, uz istovremenu glasnu zvonjavu zvona i radosnih zvukova orkestra koji marširaju kroz grad. Ne zna se sa sigurnošću odakle potiče ovaj interesantan običaj. Prema jednoj teoriji stanovnici veruju da se na taj način teraju zli duhovi sa ostrva, a prema drugoj, još u drevnoj Grčkoj su ljudi bacali svoje stare ćupove u aprilu, kako bi nove popunili svežim voćem slaveći početak poljoprivredne sezone. Meštani Krfa su ovaj običaj usvojili i on svake godine traje sve duže i sve je glasniji.
Nakon toga se odvija običaj “Mastela” u mestu Pinia gde se nalazio stari trgovački centar grada. Ovde se par nedelja pre Vaskrsa postavlja velika otvorena bačva (“Mastela”) napunjena vodom, ukrašena palmama i lovorom, i običaj je da svako ko prolazi pored nje mora u nju ubaciti novčić za sreću. Nakon zvona povodom prvog Vaskrsenja, jedan Piniadori (stanovnik Pinije) je morao da uhvati nekog i da ga ubaci u bačvu. Kao nadoknadu ta osoba bi dobila sve novčiće sa dna bureta.
Od 23h do ponoći se odvija najspektakularnija misa kojom se slavi Hristovo vaskrsnuće na pozornici Gornje Esplanade u gradu Krfu, a takođe i sva ostala mesta na ostrvu imaju svoje ceremonije. Na trgu se nalazi više hiljada ljudi, a kada biskup zapeva “Vaskrsli Hrist” nebom se prolamaju vatrometi. Proslava se nastavlja do kasno u noć, sa specijalitetima kao što je supa “Tsilichourda”, uskršnja torta “Fogatsa” i uz obilje vina.
Vaskršnja nedelja se provodi sa porodicom i obeležava se svečanim ručkom. Nekada se uskršnji ručak sastojao od supe od jaja i limuna (“Avgolemono”) i dve-tri vrste mesa, a jagnje se peklo na drugi dan Vaskrsa, ali danas se uglavnom peče prvog dana, na velikom ražnju. U nedelju popodne se odvijaju različite proslave praćene povorkama ikona i relikvija na različitim delovima ostrva, tako da su tradicionalna sela na Krfu najbolja mesta za uživanje u svečanostima na Vaskršnju nedelju.
SREĆNE USKRŠNJE PRAZNIKE ŽELI VAM VAŠ RETRO TRAVEL
