Da li znate u kom gradu možete ići u potragu za patuljcima?
Iako Džimi Hendriks nikada nije posetio ovaj grad, isti je poznat po tome što se svake godine u njemu okupe hiljade gitarista iz Poljske kako bi zajedno odsvirali njegovu pesmu “Hej Džo” – Hey Joe. Ovu pesmu je 2019. godine sviralo 7.423 gitarista, čime je oboren Ginisov rekord.
Vroclav – poljski grad smešten na obali Odre često nazivaju poljskom Venecijom zbog preko 130 mostova koji spajaju 12 ostrvca – samo dva grada u Evropi imaju više mostova: Venecija i Amsterdam. Grad krase renesansne zgrade pastelnih boja, gotički tornjevi i barokne palate obasjane svetlom starih plinskih svetiljki koje se i danas ručno pale u sumrak. Grad prepun fenomenalnih pivnica, barova, restorana (jedan od najstarijih restorana u Evropi, “Svidnička pivnica” osnovana je 1273. godine, a njeni gosti su bili Šopen i Gete), zabavnih događaja i festivala. Vroclav nekako nije na vrhu turističke mape gradova koje bi neko obišao, a po mom mišljenju jedan je od interesatnijih gradova Evrope koji ne treba nikako propustiti. Jedna od atrakcija ovog grada jesu gnomovi, patuljci koji su skriveni po celom gradu a pretpostavlja se da ih ima oko 600.
Osamdesetih godina prošlog veka u Vroclavu je rođena Narandžasta alternativa, pokret otpora komunističkom režimu. Naoružani bojom u spreju i predvođeni umetnicima, članovi su mirno protestovali zbog vladine cenzure i gušenja slobode govora. Organizovali su javna okupljanja i borili se protiv komunističke propagande uličnom umetnošću inspirisanom nadrealizmom, odnosno prikazima nestašnih patuljaka. Patuljak je izrastao u simbol Narandžaste alternative i pomogao u rušenju represivnog komunističkog režima. Zašto patuljak (krasnale na poljskom)? Sasvim logično, on je predstavljao sveprisutnog, malog čoveka koji uzvraća.
Pokret se apsurdno borio protiv vlasti: kako je popularnost pokreta rasla, sve je više ljudi učestvovalo u marševima koji su prolazili kroz grad zagovarajući „prava patuljaka“. Policijska hapšenja demonstranata na pro-patuljastim skupovima samo su dodatno narušila reputaciju vlasti, a hapšenja koja su završila u dnevnim vestima izazvala su smeh i podsmeh. Bio je to mračan period u istoriji Poljske, ali patuljci su stanovnicima davali povoda za smeh, što je i bio krajnji cilj pokreta: da ukažu na apsurdnost situacije, ohrabre ljude i vrate osmeh na njihova lica. Ubrzo su crteži gnomova preplavili ulice Vroclava, ali i drugih poljskih gradova. Pokret je kulminirao 1988. godine, kada je čak 10.000 demonstranata marširalo ulicama Vroclava sa narandžastim kapama na glavama, zagovarajući „Slobodu za patuljke!“. Komunistički režim je pao ubrzo nakon toga, 1989. godine.
Gradske vlasti su 2001. godine odlučile da trajno obeleže pobunu protiv komunizma postavljanjem bronzane statue patuljka, kojeg su nazvali Papa Patuljak, u Svidničkoj ulici, gde su se okupljali članovi Narandžaste alternative. Papa Patuljak nije dugo ostao usamljen. Ubrzo su skulpture patuljaka preplavile grad, a danas ih ima nekoliko stotina, neki kažu 250, neki 300, a današnje procene idu i do 600 patuljaka! To je bila ideja vajara Tomaša Močeka, koji je odlučio da napravi bronzane figurice patuljaka, od kojih je svaka trebalo da predstavlja deo istorije ili svakodnevnog života u Vroclavu. Širenje gnoma po gradu nije bilo planirano, ali je naišlo na dobar prijem kod gradskih vlasti, stanovnika i turista. Oni su trajni spomenik ujedinjene borbe protiv zagušljive vlasti, dočekali sa mnogo entuzijazma.
Patuljci su toliko slatki da vam izmame osmeh na lice čim ih vidite. Srešćete ih sedeći uz obalu reke, odmarajući se uz ivicu trotoara, viseći sa uličnih svetiljki, iznenađujući vas tamo gde ih najmanje očekujete… Svaki patuljak ima svoje ime i funkciju. Tako ćete u šetnji Vroclavom sresti advokata, Hrkača koji drema u krevetiću, Narcisa koji čuva cveće, Guglara koji surfuje internetom, Trendsetera ispred tržnog centra, Vodonosca, Apotekara, Zubar, Doktor, Frojdovac koji razmišlja o ljudskoj psihi, par “Sizifana” koji guraju kamen svaki sa svoje strane, Eko patuljak koji stoji pored kontejnera, Gangster, Profesor…
Sve ih možete pronaći na zvaničnom sajtu Vroclavskih patuljaka (http://krasnale.pl/en/). Svaki patuljak ima svoj profil sa svojim imenom, kratkom istorijom i svakodnevnim navikama, a možete ih locirati na mapi grada. Pošto nisu svi navedeni i nije poznat konačan broj malih stanovnika, pozvani ste u lov na gnome. Takođe možete glasati za svoje favorite, pridružiti se septembarskom festivalu patuljaka ili doći zimi i zaštititi ih od hladnoće kapama, rukavicama i šalovima. Jedno je sigurno: biće vam zabavno šetajući Vroclavom!
