Retro Sreda u čast Pariza 

Obično svaka naša sreda počinje pitanjem “Da li znate…? Međutim, ova i sledeća sreda biće sasvim drugačije. U čast aktuelnim Olimpijskim igrama koje se održavaju u Parizu kao znak podrške svim našim talentovanim sportistima ovu i narednu Retro sredu posvetićemo veličanstvenom gradu koji je trenutno u žiži javnosti cele planete. Prosto je nemoguće izdvojiti samo jednu zanimljivost u gradu ljubavi, svetlosti, gradu boema, umetnika i književnika o kojoj bi pisali danas, pa vam predstavljamo Pariz iz Retro ugla – poseban, čaroban, svoj….

Iako mnogi smatraju da je opšteprihvaćeni naziv “grad svetlosti” Pariz dobio zahvaljujući velikom udelu u prosvetitelstvu, obzirom da je ogroman broj umetnika, pisaca, pesnika- živeo i stvarao upravo u ovom gradu ova priča ipak ima ima poprilično mračnu stranu. Datira iz šesnaestog veka, razdoblja u kojem su gradske ulice bile leglo razvrata i kriminala. Uzorni građani, posebno žene, bojali su se izići iz kuća kad bi se smračilo. U pokušaju da zlikovcima stane na put i zaštiti pravo građana na slobodno kretanje, parlament je doneo zakon koji je Parižane obavezivao da tokom noći ostavljaju upaljene svjetiljke na prozorima. Mera je dovela do neznatnog poboljšanjam ali tek kada je donet zakon da sve ulice i prolazi prestolnice moraju biti osvijetljeni, građani su mogli živeti bez straha. Pariz je među prvima u Evropi uveo gasne lampe na ulicama, te su bulevari u drugoj polovini 19. veka bili osvetljeni sa oko 56.000 gasnih lampi. Pariz je podeljen na dvadeset oblasti, arondismana, koji su raspoređeni po spiralnoj šemi, sa 1. arondismanom u samom centru francuske prestonice. Pariz je i jedan od najgušće naseljenih gradova na svetu, multikulturalan grad sa više od dva miliona stanovnika, izvornih Parižana, Francuza, te doseljenika iz celog sveta.

Da li ste znali da Pariz može da se pohvali sa čak pet kipova slobode i da je tu prvi put napravljen čuveni koktel Bloodi Mari? Pariz ima i 450 parkova i bašta, to je grad u kome se rodio kabare, grad u kome na njegovih 6.100 ulica nigde nećete naići na znak ‘stop’. Najkraća od njih duga je samo 5,75 metara i zove se Rue des Degres, dok je najduža, Rue Vaugirard, duga 4,3 kilometra. Najuža ulica, Rue du Chat-kui-Peche, što u prevodu znači Ulica ribarske mačke, ni u jednom delu ne prelazi 1,8 metara širine.

U Parizu ćete u dvorištu Medicinskog fakulteta moći da vidite skulpturu smrti koja datira iz 1910. godine ili potražite jedan od originalnih primeraka metra, odnosno mermernu policu dugu jedan metar. koji je postavljen na Rue Vaugirard nakon što je Naučna Akademija (Academie des Sciences) 26. marta 1791. prvi put definisala metar kao jedinicu mere.

U Parizu, posebno ako ga posećujete prvi put, najbolje je krenuti od klasike: Ajfelove kule. Od gvožđa i visine 300 metara, ili kao neboder od približno 75 spratova, Ajfelova kula je jedan od najprepoznatljivijih simbola grada, ali i Francuske uopšte. Nije uvek bilo tako. Smatrali su to sprdnjom i nazivali su ga čak i ‘gvozdenim čudovištem’, ali se ubrzo uvukla u srca ne samo Parižana, već i svetske javnosti. Završena je 1889. godine, povodom Svetske izložbe (Exposition Universelle) u čast stogodišnjice od izbijanjan francuske revolucije, a delo je inženjera Gistava Ajfela, po kome je i dobila ime. To je bila najveća atrakcija izložbe i služila je kao ulaz u izložbeni prostor. Fascinantna struktura – sama metalna konstrukcija je teška 7.300 tona, dok je njena ukupna težina 10.100 tona. Za njegovu izgradnju utrošeni su milioni, a svakih sedam godina mora da se farba u potpunosti. Na najjačem vetru vrh kule oscilira 12 centimetara, a visina mu takođe varira – za osam centimetara – u zavisnosti od vremena. Do samog vrha vodi ukupno 1.665 stepenica, ali će vam sa drugog sprata trebati lift. Na samom vrhu, Ajfel je sam napravio mali stan. Navodno, stalno su ga molili da iznajmi stan, makar na jednu noć, ali je on to odbijao. Tamo bi na kraju pozvao uglednog gosta.

Desetak minuta hoda od Ajfelove kule, naići ćete na kompleks Les Invalides, po kome je ceo kvart u centru Pariza nazvan. Za one Francuze koji još uvek vide intrigantnog vođu – cara Napoleona Bonapartu kao najvećeg sina Francuske i daleko osvajača Evrope, ovo je jedno od mesta koje morate videti. Naime, u centru kružne zgrade, sa svakog od nivoa balkona koji ga okružuju, pruža se pogled na veličanstveni sarkofag od crvenkastog, ružinog drveta, u kome je sahranjen Napoleon Bonaparta.

Reka Sena poznata po nekim od najromantičnijih šetališta na svetu, to je “krvotok” Pariza, čije su obale uvrštene na listu svetske baštine i bukvalno obiluju svetski poznatim atrakcijama. Inače, Pariz se može pohvaliti sa čak 37 mostova. Most Aleksandra III se smatra jednim od najlepših, a često i najlepšim, na svetu. Upravo tu, na reci nalazi se poznato pristanište Bateaux-Mouches odakle kreće plovidba Senom kako bi se na najromantičniji način videle glavne znamenitosti Pariza ( posebno ako obilazite grad u društvu drage osobe i uz čašicu dobrog vina). Upravo ovde odigrao se defile otvaranja Olimpijskih igara 2024.godine.

Aux Champs-Élysées
Aux Champs-Élysées
Au soleil, sous la pluie
À midi ou à minuit
Il y a tout ce que vous voulez
Aux Champs-Élysées

Ne možete otići u Pariz a da makar jednom ne prošetate čuvenim Jelisejskim poljima. Nekada su svakog vikenda ovim bulevarom viđeni ljudi Pariza, bogata elita i uticajni ljudi,u svojim kočijama defilovali sve do Trijumfalne kapije i oko nje. Izgradnju čuvene Trijumfalne kapije naručio je Napoleon 1806. kako bi proslavio svoju pobedu u bici kod Austerlica, ali Trijumfalna kapija u suštini služi kao spomenik svim borcima koji su poginuli za Francusku. Nalazi se u centru mesta Šarl de Gol, gde se sastaje 12 najprometnijih pariskih avenija, a do vrha pored lifta vode i 284 stepenika. Sa Trijumfalne kapije, koja je visoka 49,5 metara i široka 45 metara, i kao takva je druga najveća Trijumfalna kapija na svetu, pruža se savršen pogled na Jelisejska polja, jednu od najpoznatijih avenija na svetu. . Njena izgradnja je trajala 30 godina

Pariz je definitivno grad parkova, kao što sam već napisala ima ih čak 450, ali dva se posebno ističu. Jedan od njih je Luksemburški park – Jardin du Lukembourg, površine 23 hektara, a drugi je Jardin des Tuileries, koji se nalazi između Luvra i Trga Concord – Place de la Concorde, najvećeg trga u Parizu. Njegova priča je počela kao ‘igralište za aristokratiju’, a vremenom je, u 17. veku, otvorena za javnost. Oni koji znaju tvrde da bi za „opušteniju“, manje formalnu strukturu parka trebalo da se uputite malo dalje od samog centra grada.

Malo smo Vam zagolicali maštu….sledeće srede čeka Vas još zanimljivosti o Parizu….jer Pariz je retro a reretro je uvek u modi.