Retro Sreda u čast Pariza drugi deo

Najpoznatiji svetski slikari – čuveni impresionisti i postimpresionisti, koji su svoju inspiraciju pronalazili u životu i stvaralaštvu na brdu Monmartr i ludog noćnog života u njegovom podnožju, najzaslužniji su za ono što je Pariz danas – najposećeniji turistički grad u svetu. Mulen RuIako je Mulen Rouge (ili „Crveni mlin”), kabare pozorište u podnožju Monmartra, danas prilično daleko od nekadašnjeg sa autentičnim kan-kan plesačima, za strance – posebno Amerikance, i dalje je obavezna stanica na obilazak grada. Otvoren je 6. oktobra 1889. godine u okrugu Monmartr. Vlasnik Joseph Oller je prilikom otvaranja rekao: „Ovo je hram posvećen ženama, plesu i kan-kanu“. Jedna od posebnosti živopisnog Monmartra svakako je  Le Mur des Je T’Aime, odnosno Zid ljubavi, na kome je na više od 350 jezika ispisano „Volim te”.

Veliki broj slikara i umetnika uopšte, koji su se naselili u Parizu pre stotinak i više godina, doprineli su da grad postane – i ostane – prestonica umetnosti.Tako je krajem 18. veka, u blizini obala reke Sene, u zgradi nekadašnje palate francuskih kraljeva, otvoren jedan od najvećih i najuticajnijih muzeja na svetu – Luvr . U Luvru se mogu videti neka od najpoznatijih umetničkih dela iz antičke Grčke, starog Egipta, ali i kasnije – renesanse, baroka, rokokoa… Svakako Luvr je najposećeniji muzej na svetu, koji je samo prošle godine posetilo više od 7,8 miliona ljudi. Inače, Luj XIV je nekada šetao njegovim hodnicima (pre nego što se preselio u Versaj), a danas je dom jedne od najpoznatijih slika na svetu, Mona Lize, koja redovno šokira posetioce uživo svojim skromnim dimenzijama. U suštini zidovi ovog čuvenog muzeja čuvaju preko 35.000 umetničkih dela i artefakata koji datiraju od praistorije do 21. veka. Da bi se sve to obišlo, potrebno je (procenjuje se) najmanje 8 meseci pa iz tog razloga većina posetilaca najčešće bira određeni umetnički pravac ili period i na taj način ograničava posetu na jedan dan. Odmah pored Luvra nalazi se kompleks Palais-Roial, koji je, kako kažu, ‘Pariz u malom’ – prodavnice, kafići, umetnost, arhitektura i bašte. a tu je i čuvena umetnička instalacija Colonnes de Buren. Na drugoj strani Sene, na čuvenoj boemskoj obali Riv Goš („Leva obala“), sa kafićima i restoranima, odmah preko puta Luvra, nalazi se još jedan muzej koji ne treba propustiti – Muzej Orse. Smešten u staroj zgradi nekadašnje železničke stanice Gare d’Orse, sa visokim, sfernim staklenim krovom, Muzej Orse je dom jedne od najvećih i najvažnijih kolekcija francuskih impresionista i postimpresionista u svetu. Pošto je ovo ipak Pariz, posle Luvra svakako bi trebalo da pričamo još malo o muzejima  – pogotovo kada ih ima najmanje 140. Onaj koji je na mene ostavio neverovatan utisak je Centar Pompidu. Otvoren je 1977. godine i njegov dizajn – kojim su dominirale cevi i staklo – bio je kontroverzan, ali sada je u fokusu pariskog „sveta savremene umetnosti“. U njemu se nalazi ogromna umetnička kolekcija od 100.000 dela koja datiraju iz 1905. godine. U suštini ima svega – od Pikasa do modernih video instalacija, a celokupan kvart oko samog muzeja je jako interesantan i drugačiji od svega što ga okružuje.

U plan obilaska grada obavezno uključite i dve najpoznatije crkve Pariza – arhitektonski zanimljivu crkvu Sacre Coeur („Sveto srce“) iz druge polovine 19. veka, na vrhu boemskog Mon Martra,koja predstavlja i predivan vidikovac sa koga možete uživati u pogledu na Pariz; kao i pariska katedrala Notre Dame de Paris („Crkva Bogorodice“) iz XIV veka koja je smeštena na ostrvu na reci Seni. Mnoge priče su vezane za ovu prelepu, gotičku katedralu. Jedna od najpoznatijih je ona o grbavcu Kvazimodu, koji je kao beba ostavljen ispred crkvene porte, opisan u romanu Viktora Igoa – a upravo ova priča spasila je crkvu od rušenja. To je jedna od prvih zgrada ikada izgrađenih u gotičkom stilu, dugačka 130 metara, široka 48 metara i visoka 36 metara. Sagrađena je na ruševinama dve ranije crkve. Ima dve karakteristične kule, ali one nisu iste – iako na prvi pogled možda ne izgleda tako severna kula je malo veća. Kada je 2019.godine stradala u požaru, doslovno se celi svet udružio i prikupio pomoć za obnovu. Na katedrali se nalazi i metalna ploča na podu sa natpisom ‘Point zero des routes de Paris’, koja označava nulti kilometar od koje je mereno rastojanje drugih gradova od Pariza, a koja je tu – u centar Francuske – postavljena 1924. godine. Inače, Notr Dam je, po broju posetilaca, popularniji čak i od Ajfelove kule. Odmah pored crkve nalazi se jedna od najpoznatijih knjižara na svetu „Shakespeare & CO”, danas u vlasništvu naturalizovanog Amerikanca. Ne tako davno važila je za stecište intelektualaca koji su svraćali da se međusobno druže, a danas je poznata po novim i polovnim knjigama na engleskom jeziku i mladim bekpekerima koji tu volontiraju. Knjižara u kojoj se bukvalno spavalo, a to se može raditi i danas, prvobitno se zvala La Mistral. Preimenovana je povodom 400 godina od rođenja Šekspira, delom u čast tog pisca, delom po istoimenoj legendarnoj knjižari Silvije Bič na Rue de l’Odeona, zatvorenoj tokom Drugog svetskog rata. Do sada je u knjižari prenoćilo 30.000 ljudi.

Jedan od trgova u centru grada – Bastilja, danas je poznat po novoj kitnjastoj zgradi Opere. Međutim, u istoriji je mnogo poznatije po tome što je sa ovog mesta počela Francuska revolucija 1789. godine, kada je francuski narod provalio i zauzeo tadašnji zatvor Bastilja.
Definitivno jedno od najpoznatijih groblja na svetu i najveće groblje u Parizu, koje se prostire na površini od 44 hektara, groblje Per Lašez – Père Lachaise je danas svojevrsna turistička atrakcija. Naime, to je poslednje počivalište nekih od velikana kao što su Oskar Vajld, Edit Pjaf, Džim Morison, Frederik Šopen i Marsel Prust. Godišnje groblje poseti oko 3,5 miliona ljudi.
Pariz krije neverovatne stvari ispod svojih užurbanih i šarmantnih ulica. Naime, pretpostavlja se da u pariskom podzemlju postoji oko 320 kilometara tunela, ali je samo mali deo ovog podzemnog sveta dostupan javnosti. Reč je o kosturnici Denfert-Rošero / Denfert-Rochereau Ossuaryu, odnosno tzv Pariške katakombe, u kojima se nalaze kosti između šest i sedam miliona nekada preminulih Parižana. Katakombe su nastale krajem 18. veka kada su se groblja postala prepuna, što je dovelo do nepravilnog sahranjivanja i širenja bolesti, pa su policija i sveštenici diskretno, u periodu od 1787. do 1814. godine, premeštali ostatke u tada obnovljene delove tunela nekadašnjih kamenoloma koji su se nalazili na tom prostoru.

Ako vas ne interesuje ovakva mračna strana Pariza onda će se vama kao i meni najviše svideti Latinska četvrt (Kuartier Latin), danas studentska meka i dinamičan deo grada koji je prepun kafića i restorana,a koji su svojevremeno posećivali Ernest Hemingvej, Žan-Pol Sartr, Simon de Bovoar i druge poznate ličnosti. Danas se tu nalazi deo čuvenog univerziteta Sorbona – Sorbonne Université.

A kada obiđete sve ove lepote ( da se razumemo ovo je samo mali, jako mali deo onoga što Pariz pruža ali prosto bezbroj Rretro sreda bi trebalo da posvetimo istom) opustite se uz čašicu dobrog šampanjca, uživajte pored Sene, vozite se čamcem, probajte divna francuska jela u nekom restoranu…ili samo sedite na stepenicama ispred Sacre Coeur-a i uživajte u neverovatnom pogledu… Svako se barem malo zaljubi u Pariz i njegovu čaroliju…Sigurno ćemo još nekada sa Vama podeliti još neku parišku zanimljivost na koju naletimo na našim putovanjima… Do tada pratimo Olimpijske igre u Parizu –  bravo za naše sportiste koji su osvojili medalje…bodrimo one koji se još uvek takmiče i zahvalni smo onima koji su se hrabro borili a nisu imali sreće ovaj put….